SANJINA REČ
ZAŠTO BAŠ SOKOVI?
… Jer je to bio logičan sled događaja! Ali, vratimo se na početak…
Glavne prekretnice u životu su mi bili momenti dobijanja prvog i, osam godina kasnije, drugog sina. Deca su mi najveći motiv da budem najbolja verzija sebe, da učim uz njih, napredujem svakim danom, ali i utrošim što manje vremena oko redovnih obaveza, kako bismo više vremena bili zajedno. Lako nije, da se razumemo. Međutim, ako je želja ogromna i svest o tome da mi/nam može biti bolje, zašto ne pokušati PROMENITI navike?
Do svoje 33. godine stekla sam zdrave životne navike, ali sam se dosta oslanjala na genetiku i mladost. Kada sam u svojim zrelim godinama postala mama po drugi put, sačekalo me je novo zadovoljstvo, ogromna ispunjenost i unutrašnji mir, ali i mnogo više obaveza.
Dan sam započinjala rano i bio je sadržajan. Od svih bebećih potreba, preko školarca kome je trebala podrška na svakom koraku, do kuće i domaćinstva, kao i moje bezrezervne podrške supruga sa kojim sam nadograđivala odnos i sebično čuvala vreme za nas. Za to vreme karijera je vrlo kratko bila u senci prioritetnih događaja
Kako bih sa lakoćom sve postigla i imala dovoljno energije za ceo dan, počela sam od PROMENA namirnica za doručak.
Hleb i peciva bili su zamenjeni ovsenom kašom, voćnim šejkom, lanenim pločicama, koštunjavim voćem i proteinskim voćnim smutijima. O ovoj vrsti hrane bila sam samo površno informisana u prošlosti, zbog čega sam počela da je konzumiram tek tada, uvidevši vrlo brzo njenu blagotvornost i niz prednosti.
Tokom mog prepodneva nisam bila uspavana, usporena, dekoncentrisana. Naprotiv, vozio me je osećaj pokretačke energije i lakoće, koji mi je omogućio da više i lepše uživam u svakodnevnici. Ubrzo mi se javila želja za sportskim aktivnostima jer sam osećala da imam snage čak i za to.
Navike za ručak su mi ostale iste. Kuvam kao i svaka domaćica sa ovog podneblja nacionalna jela, po recepturi moje mame. To je bar lako, tu se znaju namirnice: povrće, meso i salate, ali bez ili sa vrlo malo hleba.
U popodnevnim casovima je na red dolazilo sveže voće, a tako je i danas. Raznovrsno sezonsko voće koje osveži i zasladi na zdrav način. Moje strpljenje testirala sam dok sam starijem sinu čistila crvene jabuke, mlađem žute, što mekše kruške, a sebi cedila pomorandže.
Ruku na srce, suprug i ja smo večeru pomalo
zanemarivali. Dogodilo se mnogo puta da kažemo da ćemo je preskočiti, pa kasno uveče završimo sa krišom napravljenim
sendvičima.
Kako bih izbegla ovaj scenario i otišla u krevet sa stomakom punim ugljenih hidrata, shvatila sam da u mom frizideru mora da postoji drugi izbor namirnica. Poradila sam na tome da uvek bude kvalitetno meso, riba i raznovrsne sveže salate, a bademovo mleko i suvo voće sada su bitan deo moje ishrane.
Zbog čega vam ovo govorim? Zbog toga što želim da uvidite da je neophodno posvetiti vreme radi BOLJEG I ZDRAVIJEG OSEĆAJA. U početku mi je bilo donekle naporno, ali nema cenu to što znam šta su mi deca unela u organizam, koliko vitamina, minerala i drugih hranljivih sastojaka. Baš to me čini srećnim i zadovoljnim roditeljem. To jeste jedna mala stvar u danu, ali deseta mala stvar koju tokom tog dana učinim… Deseta puzla najlepše slagalice koju slažem ja, slagalice koja moj život čini kvalitetnijim osećajući se dobro i ispunjeno svakog dana.
I zaista je dobra organizacija pola posla, jer kada se u vašem frižideru nađu raznovrsne i ZDRAVE namirnice, koje ste već pribavili, veća je verovatnoća da ćete ih i spremiti, zar ne?
Tako sam i ja počela da se igram i pravim sokove sa raznim kombinacijama voća i povrća koje su mi bile na dohvat ruke.
Pre svega istraživala sam svaku namirnicu pojedinačno. Čitala o njihovim nutritivnim vrednostima i uticaju na naš organizam. Pokušavala sam da pronađem što intenzivnije ukuse prilikom pravljenja sokova kao i da dodavanjem raznih žitarica dobijem obroke. Bila sam sita, ali neprejedena.
Kroz neko vreme, primetila sam da sam SVEŽIJA. Da mi je koža svilenkastija, kosa ZDRAVIJA, ten BLISTAV. Naravno ovo sam konzumirala kao zamenu za jedan obrok ali je ručak bio redovan. Nakon kontinuirane konzumacije takvih obroka, bilo mi je žao da ne nastavim sa ovom vrstom ishrane jer kada uz sve to dodam i redovne treninge, počela sam da se osećam kao da za mene GRANICE NE POSTOJE. I zaista ne postoje jer sam, prvi put, u svojoj 38. godini istrčala polumaraton.
SOKOVI
Za sve to vreme, od vas sam dobijala veliki broj pitanja na slične teme: čime se hranim, šta pijem, koje su mi dnevne navike, šta od preparate koristim za kožu i kosu, koji su mi jutarnji rituali, koliko vode pijem, da li večeram…
Podstaknuta vašom znatiželjom shvatila sam vremenom da baš svoje navike, rutine i recepte treba da nesebično podelim sa vama. Još i ako uspem nekoga da motivišem svojim iskustvom, moje zadovoljstvo biće potpuno, jer znam da sam uradila nešto korisno što će i drugima doneti boljitak života, zdravlja i izgleda. Jer prijatan spoljašnji izgled je samo sublimacija zdravih navika i fizičke aktivnosti.
